Priče s poroda

Podijelite s nama vaša iskustva iz rodilišta

Kod prvog i drugog poroda niti sam bila rezana niti šivana..sina sam rodila za 1 sat,a curicu za nevjerojatnih 15 min..
Dok sam bila trudna sa sinom radila sam do zadnjeg..u 20h navečer došla sa posla--u 23h me uhvatili trudovi i otišla u bolnicu--za sat vremena sam rodila..kod poroda mu napukla ključna kost,a kako i nebi kad se doktor bacio na trbuh ko divljak..
Sa curicom je bilo tužno..prokrvarila u noći i završila na hitnoj gdje su me morali hitno poroditi zbog brzog otvaranja(za sat vremena se otvorila 9 cm)..nema tužnijeg nego kad rodiš dijete,odmah ti ga uzmu i sa njim u inkubator..3 tj gledaš djete izdaleka i nesmiješ ga dodirnuti..to su za mene bili najbolniji trenuci..dok ostale mame u sobi imaju pored sebe svoje djete a ti nemaš i od boli plačeš da te nitko ne vidi..samo tjedan dana sam bila u bolnici jer morala kući sinu koji je tada bio star 2.5 god i nije htio jesti niti spavati jer mene nema..ipak na sve to zaboraviš ma kako teško bilo,jer ti je najbitnije da je tvoje djete živo i zdravo..

Evo ja cu kopirati moju pricu koju sam napisala na drugom forumu...



Mnoge od vas znaju da me u sredu uvece (9.04.) uhvatio onaj neki cudni pritisak ali ja sam sve nekako mislila da necu jos roditi kad ujutro oko pola 7 pocne mene da hvata taj isti pritisak na svakih 5 minuta i traje izmedju 10 i 15 sekundi. Ja sve mislim ma nije to jos to, kako je moguce da pocne odmah na svakih 5 minuta...
Prodje tu jos 2 sata, izdrzim nekako te bolove i to jedva i odlucim ja da polako krenemo za bolnicu da se ne bi jos kod kuce porodila.
Do bolnice je trebalo sat vremena a za to vreme bol kao da je postajao jaci. U 10 sati stizemo tamo. E sad, moj ginekolog radi samo carski rez pa mi je rekao da kad dodjem trazim njegovu zenu koja je isto doktorka i koja radi prirodno porodjaje. I tako trazimo mi nju i posle nekih 10-ak minuta stize ona i uvodi me u neku sobu gde mi sredjuju papire i usput me pregledaju, izmere me da li mogu prirodno da rodim i tako te neke sitnice...Posle pregleda kaze ona krenulo je to polako ali ja mislim da nece to do sutra a ja Mislim u sebi, pa necu valjda trpeti ovakve bolove ceo dan pa jos i sutra...
I kazem ja tu njoj da hocu epiduralnu a ona meni da ce ona to da sredi i kaze mi da se presvucem i da idem da se javim na patologiju trudnoce da mi daju sobu da lezim do sutra. I odemo mi tamo, prijavim se tamo kod neke nervozne stare babe, odnesu mi stvari u sobu a mene ponovo na pregled... Prvo ultrazvuk i na njemu procene kako beba ima 3.800 kg i jos mi kaze da sam dosta sitna ali misli da cu moci da izguram. Posle toga na vaginalni pregled, kad tamo neka mi gurnula ruku unutra svom snagom da sam mislila da cu umreti i kaze da sam otvorena 3cm i da cim mi bolovi traju na svakih 5 minuta to je to, nema sta da se ceka i da ko me je uopste poslao tu. Izvadili mi krv, posto su mi nalazi bili stariji od 2 nedelje i pokupili moje stvari iz te sobe i neka zena me odvede u taj deo gde se zene poradjaju.
Prolazimo mi tuda a ono sve otvoreno, predradjaone jedna do druge i u svakoj po 3 kreveta. A zene vriste, majko mila kad sam ih cula i videla tako u prolazu doslo mi da zbrisem. Odvede ona mene tamo gde se radi klistir, kad tu jos 2 zene cekaju. Njima je klistir vec bio uradjen. Dosla ja na red za klistir, uf nije mi bilo dobro kad sam videla sta ce da mi gura...
Srecom, bila je neka jako mlada i fina sestra i jako pazljiva tako da sam jedva osetila. Rekla mi da cemo nas tri biti tu neko vreme i da se istusiramo za sat vremena.
I tako se mi tu druzile i posteno ispricale, naravno sve uz bolove...
Kasnije se istusirale kad dolazi neka namrgodjena da nas vodi u predradjaonu. A mene panika uhvatila. Pa sta se desava, ja se pitam gde mi je doktorka, ko ce sad da me poradja, jao necu dobiti epiduralnu...
I smesti ona nas u predradjaonu kaze ne zanima je ona mora da nas stavi tu, pa na ctg i tako mi tu lezimo...ustvari nas dve, treca je otisla u drugu sobu a nas dve smo se pridruzile jednoj sto je vec dugo bila tu... a ta sta je bila tu, doslo mi da je zadavim...znam da joj nije bilo lako ali ona se toliko derala i vristala da me je cinila jako nervoznom i bilo mi je samo jos gore dok sam slusala nju.
Dodje tu njih hrpa da nas obidje, uopste se ne zna koje su doktori a koje sestre...kad uhvati mene jedna za ruku da me prikaci na indukciju...
Auuuuuuuu indukcija e tome se nisam nadala jer je valjda krenulo prirodno. I trazi ona meni venu, ubode a vena pukne, trazi drugu, ubode opet pukne, zove drugu sestru trazi i ta, pa ubode vena opet pukne, ova zove trecu sestru trazi treca i konacno nadje neku koja se odrzala...joj sto je to bilo bolno, izboli su me samo tako, ruka me jako bolela.
Pregleda me doktor kaze otvorena i dalje 3 cm... to je sve bilo negde izmedju 14-15h. Pitam ja sestru za epidural a ona kaze da za to moram da pitam doktora.
Zovem ja doktora i dodje on i kazem da hocu epidural a on meni fino kako cemo videti za to. Da je to jako tesko, da imaju samo jednog anesteziologa dezurnog a on im treba za carski rez kad rade. Kao ako budem dovoljno otvorena i ako se u isto vreme zadesi da je anesteziolog slobodan onda cu dobiti. I on ode... a meni postade sasvim jasno da nista od epidurala da me niko ovde ne sisa ni 1%...
Doslo mi da zaplacem koliko sam ljuta bila. A bolovi me hvataju sve jace...
Sreca moja pa mi je mobilni bio na stolu pored...Tri puta sam pokusala da telefoniram i sva tri puta me uhvatili i uzmu telefon i vrate na sto, kao ne moze tu da se koristi mob.
Cetvrti put ja opet uzmem mob. ali se okrenem na drugu stranu da mi bude lakse da sakrijem ako neko naidje...
I zovem ja moju mamu i kazem joj da hitno zove mog ginekologa da mi sredi ovde bilo sta ili epidural ili carski rez, da me uzasno boli sada a kako ce tek kasnije...
I ona kaze zvace pa cemo videti...
Nije proslo ni 15 min. kad dolazi taj doktor sto mi je rekao da cemo "videti" za epidural i dolazi valjda sestra neka i jos neki mladi doktor. Doktor me pregleda, kaze otvorena 5,5 a meni nije jasno sta se desava...I pitam ja njega sta se desava a kaze on zvao je doktor Segedi za vas (moj ginekolog) i rekao da vam damo epidural... A taj mladi sto je dosao bio je anesteziolog.
I oni meni da se dizem sa kreveta i vode me u radjaonu...
Joj cure sto je meni laknulo... Tamo me prikljuce na epidural i posle 10 minuta nestaju bolovi...
Da sad malo skratim pricu, bas sam oduzila...
Dobila sam 4 doze epidurala, jedna je trajala mozda nekih sat vremena a kad popusti bol bi se osecao. Ostavili su me u radjaoni i obilazili mozda svakih sat vremena. Anesteziolog se zaista trudio.
Dosla mi je cak neka sestra da mi kaze kako mi je ona sredila epidural, da je ona rekla anesteziologu da sam zainteresovana. Sigurno je ocekivala da ce dobiti nesto...
Otvorila se ja nekih 9 prstiju a beba nece da izadje...kazu oni meni oko 19h uvece ako uskoro ne krene, vode me na carski rez i anesteziolog mi kaze da me nece uspavljivati vec ce mi samo pojacati dozu epidurala. Oko pola 8 dolazi onaj doktor i kaze, vidi se glava, sad ce to...
Kaze kad osetim pritisak da guram sto jace mogu...
Krene pritisak i ja guram ali nista...kaze on meni guraj ili ce on da mi stisne stomak a ima preko 100kg...ja opet krenem da guram i samo odjednom on mi legne na stomak a ja od bola vrisnula iz sve snage...pusti on mene samu opet i jos u 2 napona izguram mog filipa...
Od svega najvise me boleo taj izgon. Dobijem jos dozu epidurala da bi mogli da me zasiju...
Cujem komentarisu da su me dosta zasekli jer je filip velika beba 4.360kg i 53cm...


A ja zinula kad sam cula da ima 4.360... Pitam jel' on u redu, u redu je!
I sad posto sam se naslusala prica kako je nekima posteljica znala da ostane pitam ja sestru jel' izasla posteljica a ona meni kaze ne ide to odmah vec moze da izadje sada a moze u roku od pola sata. I posle 2 minuta vidim ja ona vuce nesto i osetim kako nesto izlazi iz mene. Posto sam bila radoznala kako to izgleda dignem ja glavu da vidim a ono bolje da sad ne opisujem na sta to lici...
Operu oni Filipa i stave ga na mene, jao cure koji je to osecaj...nisam mogla da dodjem sebi, samo sam ga gledala...ali brzo su ga uzeli a mne krenuli da zasivaju.
Da nisam bila pod epiduralom mislim da bi mi to sivanje bila najveca nocna mora.
Krenule dve babice (valjda su babice) da me zasivaju i to je trajalo pola sata kad vidim ja zovu one doktora da dodje on da me zasije jer nisu uspele nista da urade! A joooooooj, a ja se vec ukocila tamo a noge mi jos gore i vezane... Dolazi doktor i tu me nekako jedva zasiju. Kazu kao i zasekli su me a i sama sam pukla na jednom mestu. Ja je pitam koliko imam savova cisto da znam a ona nece da kaze...samo je rekla da nije brojala i da su to savovi jedan preko drugog.
Kad su me zasili ostavili su me tu u radjaoni i tako sam lezala tu jos sat vremena dok se neko nije smilovao da dodje. A Filip je bio preko puta mene, spavao je.
Kad su dosli povadili su mi igle iz ledja i iz ruke i premestili na onaj pokretni krevet da me vode u sobu.
I Filip je isao sa mnom, ja sam ga drzala dok smo putovali do sobe.
Smestili su me u sobu sa jos jednom zenom, imali smo tv, svoje kupatilo, sve je bilo novo, bebe su sa nama bile. Hrana im je bljak. A sestre, kako koja. Neke su uzasne bile a neke super.
Sve u svemu vredelo je sve to za mog malog misica.
Bolove nikakve nisam osecala do jutra dok epidural valjda nije popustio.
Izasli smo za manje od 48 sati i bolje jer mi je juci lakse da se oporavim.

Eto, to bi bila moja prica. Znam da sam verovatno i zaboravila nesto ali dodacu kad se setim.

Uh....
Termin mi je bio 10.08. i svakog dana nakon toga moras kod doktora, svako jutro, idem ja svako jutro, ali tog 16.08. u 5 ujutro ja odem u wc kad ono curi, ja ti se vratim u krevet i spavam do 10. Kad smo ustali ja i moj muž nista ja njemu ne govorim, vjerovatno je to podsvjesni strah, i jos mu kažem da necemo danas pa cemo sjutra kod doktora...Ja sam očekivala kad mi pukne vodenjak, to ce biti poplava :grin:
Kad je počelo da curi po kuci tad sam morala ici. Tamo smo dosli oko 12 sati, ali ja svo to vrijeme nijesam imala bolove, ama nikakve: Doktor me samo pitao jel mi ko rekao da treba dda idem u bolnicu kad mi pukne vodenjak, a ja sam ga pitala zar je pukao? :cerek:
Dali su mi indukciju za bolove i trajalo je do 17,05, kad se rodio moj najdraži stvorić na svijetu... Sve to nije bilo tako strasno, cak ni rezanje ali pogresno šivenje, i nekakvi hematomi, zamalo sam umrla posli toga. Reviziju su mi radili bez anestezije, i doktoricu sam udarila i rekla joj pusti me da umrem nemoj mi to vise raditi....

Cijelu trudnoću sam imala pozitivan stav o porodu, nikakve priče me nisu mogle prestrašit i mislim da je to stvarno bitno, biti optimističan.
16.4. sam bila na pregledu jer mi je tada bio termin, nije bilo trudova a otvorena sam bila 2cm kao i tri tjedna prije. Kako se ništa nije događalo doktor je rekao da dođem opet za 2 dana. Bila sam jako ljuta jer sam ja htjela rodit, pa sam rekla mužu danas idemo okolo, kod mame, u shoping... samo da nisam doma. Navečer legla u krevet i oko 3 sata počnu bolovi u trbuhu i proljev i tako ja na wc-u i mislim kako imam problema s probavom. Ali kad sam se dobro ispraznila vidim da bolovi ne prestaju pa probudim muža i kažem mu izgleda da imam trudove. Dok se on obukao bolovi su već bili svakih 6-10min i bili su tako jaki da sam se jedva spremila.
U rodilište smo došli u 4:45, nakon pregleda odmah sam išla u rađaonu i odmah je došao i moj muž. Do 11 sam malo ležala, malo hodala i poslije svakog truda mi je muž donosio vode i močio mi lice. To mi je jako pomagalo. Svi bolovi su bili izdrživi osim onih zadnjih par kada sam vikala sestri da me uspavaju i porode na carski.
Oko 11 sam par puta tiskala na stolu a onda su rekli da sam spremna i premjestili me na stolčić, naslonila sam se na muža a ispred nas je bilo ogromno ogledalo. Tiskala sam jedno kad je bio trud i jednom bez truda i naša bebica je izašla a mi smo sve gledali na ogledalu, meni je to bilo predivno.
Kasnije su mi rekli da sam malo popucala, iznutra i to su mi zašili, nisam niti osjetila. Petra se rodila u 11:25, 3020g i 50cm.